Prosečna januarska plata u Srbiji iznosila je nešto manje od 96 hiljada dinara (~820 evra), ali pitanje je koliko ona stvarno ilustruje standard. Ekonomista Vladimir Vučković ističe da ovaj prosek plate ne zvuči loše jer je mnogo bolji nego što je bio, ali da je nevolja što su i cene u međuvremenu rasle.
Prema decembarskim podacima, više od 70 odsto ljudi zarađuje manje od proseka. Polovina zaposlenih radi za manje od oko 70 hiljada dinara, a čak 30 odsto zarađuje manje od 51.805 dinara.
Ako se zaposleni u Srbiji grupišu prema visini plate koju zarađuju, vidi se da je deset odsto sa najnižim primanjima zaradilo manje od oko 43 hiljade dinara. Sa druge strane potrošačka korpa u decembru iznosila je više od 101.500 dinara.
Mišljenja građana o količini novca koji je na mesečnom nivou potreban jednoj porodici različita su, ali ipak većina njih kao granicu navodi 150.000 dinara.
Ekonomista Vladimir Vučković ističe da je i dalje u glavama ljudi 1.000 evra do 150.000 dinara nešto sa čime može da se skromno živi.
„Ima tu više stvari, od objektivnih okolnosti da su stvari sve skuplje, do toga da nam je ipak ostalo u glavama da je plata od 1.000 evra velika. Nije to idealna plata, i mi se bližimo toj vrednosti, ali nećemo brzo stići do toga“, navodi on.
Dodaje i da sadašnji prosek od 800 evra, ne zvuči loše i da je to mnogo bolje nego što je bilo, ali da je nevolja što su i cene u međuvremenu rasle.
„Mi možemo imati platu od 900 i 1.000 evra u proseku, a da nam to manje znači nego danas. Tih 1.000 evra nam je bilo zacrtano u glavi kada su cene bile stabilne, a sada kada su cene skočile nemamo taj efekat kome smo se nadali“, objašnjava Vučković.
U Srbiji sve skuplje nego u regionu – realnost ili utisak?
Komentarišući to što se stiče utisak da su u Srbiji cene više u odnosu na region i pojedine zemlje EU, Vučković ističe na to utiče nekoliko faktora.
„Srbija je 2022. godine bila na 90 odsto cena hrane proseka u EU, u 2023. brže smo rasli po cenama u odnosu na EU i možemo reći da smo stigli prosek cena hrane u Uniji, tako da to nije samo utisak da su cene hrane skuplje. Na prvu bismo rekli da su trgovinski lanci bezobrazni i podižu cene, međutim jedna analiza je pokazala da proivođači imaju veće marže i profitne stope, da su oni ti koji guraju cene hrane na gore. Sa druge strane država je povećavala cene struje, ima birokratske prepreke, institucije nisu baš najbolje, korupcija je velika i sve se to ugrađuje u cene jer privrednici sve te neizvesnosti i rizike ugrađuju u cene“, objašnjava ekonomista.
Navodi i da potrošače nema ko da ga štiti i da će oni biti zaštićeni kada tržište bude uređeno kao tržište EU.
„Kada budemo imali dovoljno konkurencije, kada država sredi ambijent, tada ćemo imati manji pritisak na cene“, navodi Vučković.
Kada je u pitanju rast plata u privatnom sektoru, kaže da one prate privredini rast.
„Ne može privatnike niko da natera na podizanje plate. Može da ih podstakne to što ima radne snage manje nego ranije, stopa nezaposlenosti je prilično niska, ljudi idu u inostranstvo. Radnik se ceni više nego ranije, naročito u kvalifikovanom radu. I privrednici će podizati plate da bi zadržali radnike. Plate rastu sa produktivnošću i realnim rastom u privatnom sektoru i od toga ne može da se pobegne, nema prečice“, kaže Vučković.
Prema njegovom mišljenju, građani Srbije svake godine realno žive sve bolje.
„To je boljitak od dva do tri procenta. Ima napretka u Srbiji. On nije impresivan i mogao bi da bude mnogo bolji“, zaključuje Vučković.