Raste inflacija i budžetski deficit
Državni budžet Slovačke zabeležio je deficit gotovine od 3,777 milijardi evra do kraja septembra, što predstavlja pogoršanje od 1,1 milijardu evra (41%) u odnosu na prethodnu godinu, dok je inflacija ubrzana na 4,6% u istom mesecu, stavljajući zemlju uz Hrvatsku na drugo mesto po veličini u evrozoni posle Estonije, prema podacima Evrostata i Ministarstva finansija (MF) Slovačke Republike.
Budžetski prihodi su povećani za 1,059 milijardi evra (6,3%) na 17,951 milijardu evra, dok su rashodi još naglije porasli za 2,156 milijardi evra (11%) na 21,728 milijardi evra.
Poreski prihodi su porasli za 1,646 milijardi evra (12,4%), uz pozitivan doprinos poreza na dodatu vrednost (607,5 miliona evra), poreza na dobit preduzeća (216,3 miliona evra), akciza (92,4 miliona evra), poreza po odbitku (17,3 miliona evra) i poreza na dohodak građana (405,5 miliona evra).
Dodatni izvori prihoda obuhvatali su 207,9 miliona evra od poreza na finansijske transakcije, viši poseban namet na regulisane sektore (53,1 milion evra) i doprinos solidarnosti iz sektora nafte, gasa, uglja i rafinerija (39,6 miliona evra). U međuvremenu, prihodi budžeta EU su pali za 1,218 milijardi evra (-49,6%) zbog kašnjenja u plaćanjima iz programskog perioda 2014–2020, dok su sredstva Plana za oporavak i otpornost doprinela sa 626,4 miliona evra.
Prihodi od dividendi su takođe porasli za 13,9 miliona evra (13,5%). Na strani rashoda, rashodi vezani za fondove EU smanjeni su za 837,1 milion evra (-40,7%), dok su izdaci vezani za Plan oporavka i otpornosti porasli za 840,2 miliona evra (+296,9%). Transferi Agenciji za socijalno osiguranje smanjeni su za 250 miliona evra (-15,6%).
Istovremeno, inflatorni pritisci u Slovačkoj se intenziviraju. Glavni ekonomista CSOB-a Marek Gabriš istakao je da se „Slovačka konstantno nalazi među prve tri u ovoj nepovoljnoj statistici“, napominjući da je inflacija hrane blago usporila sa 4,3% na 4%, ali ostaje iznad proseka evrozone od 3%. Rastući troškovi usluga i energije dodatno su doprineli inflaciji, pri čemu su cene usluga ubrzale na 7,9% zbog nedostatka radne snage i pritiska na plate, dok su cene energije porasle za 0,4% na mesečnom nivou i 1,6% na godišnjem nivou, što je najbrža inflacija energije od januara 2024. godine. Inflacija u evrozoni je takođe porasla na 2,2%, a zemlje poput Nemačke (2,4%), Holandije (3%) i Španije (3%) zabeležile su veći rast cena.
Zajedno, podaci ukazuju na to da se Slovačka suočava sa izazovnim ekonomskim okruženjem, sa rastućom inflacijom, sve većim pritiscima na rashode i sve većim budžetskim deficitom, što ističe potrebu za pažljivim upravljanjem fiskalnom i monetarnom politikom u narednim mesecima.
