Za koga će sve vožnja biti skuplja od januara u Srbiji
Svi vozači će od 1. januara plaćati više za prolaz auto-putevima u Srbiji, a oni koji voze kamione, moraće da plate i putarinu na pojedinim putevima tzv. nižeg reda. To su novine koje se očekuju u sistemu naplate, ukoliko Narodna skupština usvoji predlog izmena Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji joj je uputila Vlada.
Osim drastičnog poskupljenja putarine za prelazak preko mostova i kroz tunele, uvodi se i dugo najavljivana naplata za teške kamione na magistralnim i regionalnim putevima, kao i eksplicitno uključivanje troška zagađenja ugljen-dioksidom u cenu. Kamioni će tako od januara plaćati naknadu za vožnju Obilaznicom oko Beograda, koja je trenutno besplatna, kao i na putevima između Paraćina i Bora i Šapca i Loznice.
Procena Vlade Srbije je da će povećanje putarine za građane iznositi od 2,53 do 12,8 odsto u zavisnosti od deonice puta, a na primeru putarine između Beograda i Preševa ili Beograda i Dimitrovgrada, to povećanje bi trebalo da bude oko 100 dinara.
Sprovedena analiza je pokazala da se troškovi privrednih subjekata po osnovu troškova prevoza, zbog povećanja putarine povećavaju za 2,53 do 11,5 odsto za teška teretna vozila, u zavisnosti od pređene deonice puta.
"Predložena rešenja u oblasti putarine povećaće svakako troškove prevoza svih učesnika na tržištu, uključujući i mikro, male i srednje privredne subjekte, a visina opterećenja svakako će zavisiti od učestalosti prevoza", navodi se u obrazloženju propisa.
Do sada je svaki pređen kilometar auto-puta koštao isto, ali ovaj propis uvodi novi način obračuna cene putarine, tako što će se osnovica za plaćanje od 5,427 dinara po kilometru uvećati za 2,5 puta za svaki most i vijadukt na trasi, dok će prolazak kroz tunel koštati čak pet puta više nego na otvorenom putu.
To znači da će kilometar auto-puta kroz ravnicu koštati oko 5,5 dinara, a prelazak mostom nešto manje od 14 dinara po kilometru, dok će prolazak kroz kilometar tunela biti čak 27 dinara.
Vlada Srbije u obrazloženju navodi da je razlog za ovu izmenu značajno uvećanje troškova izgradnje i održavanja putnih objekata u odnosu na period kada su prvobitno propisani procenti uvećanja čija se izmena sada predlaže. Održavanje ovih objekata, kako se sugeriše, znatno je kompleksnije i skuplje od održavanja otvorenog puta.
Prevoznike očekuje još jedna velika promena, jer teška teretna vozila, koja su do sada putarinu plaćala samo na auto-putevima, ubuduće će ovaj namet plaćati i na delu državnih puteva nižeg reda, odnosno na najvažnijim magistralnim i regionalnim pravcima.
Putarina na ovim deonicama će se naplaćivati samo četvrtoj kategoriji vozila. To su motorna vozila sa četiri i više osovina, teža od 3,5 tone. Jednostavnije rečeno – kamioni, kao i autobusi i kombiji sa prikolicom.
Putarina na magistralnim putevima će biti 90 odsto cene sa auto-puta, dok će na regionalnim putevima iznositi 80 odsto.
U praksi, to znači da će cena po kilometru, koja na auto-putu za ovu kategoriju vozila iznosi oko 32,5 dinara, na magistralnim putevima biti oko 29,3 dinara, a na regionalnim oko 26 dinara.
Vlada u obrazloženju navodi da je cilj da se na ovaj način zadrži "jasan diferencijal u ceni koji odražava realne razlike u infrastrukturi".
"Cilj uvođenja naplate putarine na putevima Prvog M i Prvog B reda za vozila četvrte kategorije jeste da se obezbedi održivo finansiranje izgradnje, upravljanja i održavanja celokupne mreže državnih puteva, uz istovremeno uspostavljanje pravičnog sistema naplate koji odražava različite tehničke karakteristike, nivo usluge i bezbednosne standarde pojedinih kategorija puteva", navodi se u obrazloženju.
Navodi se i da teretnjaci, koji se najviše koriste u komercijalne svrhe, najviše oštećuju putnu infrastrukturu i najvećim procentom učestvuju u zagađenju vazduha i doprinose štetnom uticaju buke.
O tome se godinama pisalo i pričalo, jer su nadležni ukazivali da teretnjaci "beže" sa auto-puteva da bi izbegli plaćanje putarine, a onda zapravo uništavaju infrastrukturu i prave gužvu na magistralama. Naplata bi trebalo da ih preusmeri na auto-puteve.
Još nije sasvim jasno kako će tehnički biti rešena naplata na moto i magistralnim putevima. Iz ranijih najava nadležnih da se naslutiti da klasičnih rampi i naplatnih stanica neće biti.
Prema računici predstavljenoj u analizi efekata zakona, ove promene bi trebalo da donesu značajno povećanje prihoda. Planirano je da se u budžet samo od uvođenja naplate na novim deonicama za teške kamione godišnje slije dodatnih 5,1 milijardu dinara.
Ukupno, Vlada projektuje povećanje prihoda od putarine za više od sedam milijardi dinara, ili više od 60 miliona evra, što predstavlja rast od skoro 15 odsto u odnosu na prihode ostvarene u 2024. godini kada je ukupni prihod od naplate putarine bio 48,1 milijardu dinara.
Obilaznica oko Beograda trebalo bi da ima najveći udeo u tome, sa 2,5 milijarde dinara, zatim još neki delovi auto-puta koji trenutno nisu pod naplatom, od kojih se očekuje 1,5 milijarda dinara, dok se od naplate putarine na državnom putu Prvog B reda Paraćin - Bor očekuje 0,6 milijardi dinara, a na deonici državnog puta Prvog M reda Šabac-Loznica još 0,5 milijardi dinara.
Povećanje cena za mostove i tunele trebalo bi da donese još oko dve milijarde dinara, odnosno oko 17,2 miliona evra godišnje.
"Prilikom posmatranja i predviđanja efekata uvođenja naplate putarine na putevima nižeg reda, potrebno je imati u vidu da će se implementacija sistema odvijati sukcesivno, po fazama, kako u 2026. godini za ove četiri deonice, tako i dalje za druge državne puteve", navodi se u obrazloženju.